Површински напон пластичне фолије зависи од површинске слободне енергије пластичне фолије, а површинска енергија филма зависи од молекуларне структуре самог филма. Већина пластичних фолија као што су полиолефинске фолије (ЛДПЕ, ХДПЕ, ЛЛДПЕ, ПП) су неполарни полимери, имају малу површинску слободу и ниску површну влажност, обично око 30 дине / цм. У теорији, ако је површински напон објекта мањи од 33 дине / цм, обичне масти или лепкови се не могу чврсто држати, тако да се морају третирати на површини. Полиестери (ПЕТ, ПБТ, ПЕН, ПЕТГ) су поларни полимери са високом површином без енергије и површинским влажним напетостима од 40 дине / цм или више. Међутим, за брзо штампање у боји или за повећање силе везивања између вакуумског алуминијског слоја и површинске површине БОПЕТ-а, потребно је обавити површински третман на БОПЕТ фолији како би се додатно повећао површински влажни напон.
Најчешће коришћене пластичне фолије укључују полиетилен (ПЕ), поливинилхлорид (ПВЦ), полистирен (ПС), полиестерску фолију (ПЕТ), полипропилен (ПП), најлон и слично. Перформансе различитих пластичних фолија су различите, степен потешкоћа у штампању је такође различит, а употреба као амбалажни материјал је такође различита.
